Наравно! Ево вашег траженог чланка:

Разумевање сложености идентификације процеса је императив аспект телеметријског надзора у дизајну система. Идентификатор процеса (ПИД) је јединствени број који се додељује сваком процесу када започне на системима сличним Уник-у попут оних изграђених у језику Ц.

Једна од функција које се придржавају за преузимање ПИД-а је функција гетпид. Синтакса је прилично једноставна, јер не захтева никакве параметре, а заузврат једноставно враћа целобројну вредност, која представља ПИД тренутног процеса. Хајде сада да заронимо дубоко у то како можемо програмски добити ПИД у Ц.

    #include <stdio.h>
    #include <unistd.h>

    int main() {
        printf("The process ID is %dn", getpid());
        return 0;
    }

Након што смо укључили неопходне библиотеке, дефинисали смо главну функцију. Унутар главне функције имамо једноставну принтф команду која излази „ИД процеса је“ праћен стварним ПИД-ом, који се преузима преко функције гетпид.

Важност идентификације процеса

Идентификација процеса је кључна јер омогућава ефикасну и сигурну комуникацију између различитих процеса у систему. Осигурава да су ресурси правилно распоређени и да се њима управља између различитих процеса. Без ПИД-ова, управљање и разликовање системских процеса било би изузетно изазован, ако не и немогућ задатак.

Коришћене библиотеке

У нашем коду смо користили две виталне библиотеке да бисмо добили ПИД:

• стдио.х: Ово је датотека заглавља која обично садржи декларацију скупа функција које укључују улазне/излазне задатке.
• унистд.х: Означава Уник стандардну библиотеку, садржи потребне дефиниције и декларације за обављање системских позива.

Да бисте продубили наше разумевање, запамтите да библиотеке обезбеђују унапред компајлирани код који се може поново користити, чиме се програмери спашавају од поновног писања сложених кодова. На пример, стдио.х нам омогућава једноставан начин за интеракцију са улазним или излазним уређајима, док нам унистд.х помаже у обављању системских позива без да знамо унутрашње замршености система.

Опширније

Генерисање случајних бројева између 2 у програмском језику Ц

Способност генерисања случајних бројева може бити критична у одређеним типовима задатака компјутерског програмирања, посебно у дизајну алгоритама или где је потребна симулација. У овом чланку ћемо се позабавити основним аспектом Ц програмирања, а то је генерисање насумичних бројева. Претпостављамо да имате основно разумевање програмског језика Ц. Ц је моћан језик опште намене то даје програмерима већу контролу и ефикасност, што је одлично за програмирање на ниском нивоу

Опширније

Наравно, хајде да почнемо!

Штампајте у розе је изјава за штампање обојена у ружичасти текстуални излаз у Ц програмирању. Овај програмски задатак није уобичајен, али је прилично занимљив и показује свестраност и флексибилност Ц. Задатак је јединствен, али вам омогућава да разумете како морате да манипулишете конфигурацијама екрана терминала да бисте то постигли.

Опширније

У Ц програмирању, руковање функцијама са променљивим аргументима је кључно. Замислите да имплементирате функцију која прихвата променљив број аргумената. Зар то не би значило да се ваш код прилагођава потребама апликације, чиме се побољшава њена флексибилност и перформансе? Данас ћемо заронити у једну такву фантастичну функцију коју нуди програмски језик Ц – ва_лист – у функцији унутар библиотеке стдарг.х која се користи за руковање таквим функцијама.

Опширније

Наравно, хајде да почнемо са чланком:

миФгетс је једна од основних функција у Ц-у за добијање уноса од корисника. То је део стдио библиотеке и истиче се као сигурнија алтернатива својим другим колегама као што је сцанф, због своје способности да спречи преливање бафера.

#include <stdio.h>

#define SIZE 100

int main()
{
    char str[SIZE];

    printf("Enter a string: ");
    if(fgets(str, SIZE, stdin) != NULL)
    {
        printf("You entered: ");
        puts(str);
    }

    return 0;
}

Након што започнемо са кратким уводом о миФгетс, наведени Ц код изнад користи функцију миФгетс за добијање уноса стрингова од корисника.

Како функционише миФгетс?

Функција фгетс-а је да чита стринг са стандардног улаза (стдин), обично са тастатуре. Функција фгетс није другачија од других улазних функција у Ц-у у погледу захтева за три параметра: бафер за читање улаза, максималну величину бафера и улазни ток за читање. Конкретно, након читања стринга, фгетс додаје нул карактер ('') на крај.

Разумевање кода изнад

Горе дефинисана функција почиње декларисањем стринга (низ знакова) одређене величине (СИЗЕ). Затим од корисника тражи да унесе стринг. Након уноса корисника, условни израз проверава да ли је функција фгетс била у стању да прочита стринг. Ако је могао, наставља са штампањем истог стринга назад на екран користећи функцију путс.

У разумевању односа између фгет-ова, величине бафера и спречавања прекорачења бафера, важно је схватити да је број знакова које фгетови читају за један мањи од наведене СИЗЕ. Ово се ради да би се прилагодио нулти карактер на крају уноса.

Релевантне библиотеке и функције

Што се тиче библиотека, стдио.х је једна од најосновнијих библиотека у Ц-у, која се користи за улазно/излазне операције. Начин коришћења је једноставан као да га укључите на почетак Ц кода помоћу директиве #инцлуде.

Што се тиче функција које се користе у овом коду, фгетс припада овој библиотеци, заједно са путс и принтф. Док фгетс истражује, путс се користи за писање стринга у стдоут до, али не укључујући нулл карактер. Функција принтф формира низ података за излаз, на основу низа формата и аргумената.

Имајте на уму да за безбедан и ефикасан приступ уносу низа од корисника, миФгетс има доказане резултате у домену Ц програмирања, ограничавајући величину улаза и на тај начин спречавајући потенцијално преливање бафера.

Опширније

Наравно, могу да се носим са овим задатком! Ево како бих започео чланак:

Алгоритми за сортирање су кључни део рачунарске науке и програмирања јер нам омогућавају да ефикасно наручимо податке. Једна од најједноставнијих и најинтуитивнијих техника сортирања је Буббле Сорт, алгоритам заснован на поређењу који узастопно корача кроз листу, упоређује суседне елементе и мења их ако су у погрешном редоследу. Пролазак кроз низ се врши итеративно све док није потребна замена, што указује да је листа сортирана.

Буббле Сорт није ефикасан алгоритам за сортирање за веће листе, али се због своје једноставности често учи у уводним курсевима информатике. Иако је његова просечна и најгоре временска сложеност О (н ^ 2) може га учинити лошим избором за велике скупове података, и даље може бити практичан у одређеним случајевима употребе где су једноставност и лакоћа имплементације важнији од сирових перформанси.

#инцлуде

воид бубблеСорт(инт арраи[], инт сизе) {
фор (инт корак = 0; корак < величина - 1; ++корак) { фор (инт и = 0; и < величина - корак - 1; ++и) { иф (низ[и] > низ[и + 1 ]) {
инт темп = низ[и];
низ [и] = низ [и + 1];
низ [и + 1] = темп;
}
}
}
}

воид принтАрраи(инт арраи[], инт сизе) {
фор (инт и = 0; и < сизе; ++и) принтф("%д", арраи[и]); принтф("н"); } инт маин() { инт дата[] = {-2, 45, 0, 11, -9}; инт величина = сизеоф(подаци) / сизеоф(подаци[0]); бубблеСорт(подаци, величина); принтф("Сортирани низ у растућем редоследу:н"); принтАрраи(подаци, величина); ретурн 0; } [/цоде]

Опширније

Када говоримо о сортирању у програмској парадигми, то се сматра једном од најкритичнијих операција и често је потребно при развоју апликација. У рачунарској науци, алгоритам за сортирање је метода која се користи за реорганизацију елемената листе у одређеном редоследу, било да се ради о нумеричком растућем или опадајућем или лексикографском. У овом сценарију, ми ћемо се првенствено фокусирати на проблем серијског сортирања у домену Ц програмирања, његовог функционисања и начина на који нуди ефикасна решења.

#инцлуде
воид сорт(инт арраи[], инт н) {
фор (инт степ = 0; корак < н - 1; ++степ) { инт мин_идк = степ; фор (инт и = корак + 1; и < н; ++и) { иф (низ[и] < низ[мин_идк]) { мин_идк = и; } } инт темп = низ[мин_идк]; низ[мин_идк] = низ[корак]; низ[корак] = темп; } } [/цоде]

Опширније

Писање апликације у Ц-у која штампа сваког минута у дану може изгледати као занимљив изазов, посебно ако сте почетник у програмирању. На срећу, програмски језик Ц нуди мноштво библиотека и функција које можемо да искористимо да решимо овај проблем. Пре него што уђемо у решење проблема, неопходно је разумети шта овај задатак подразумева. У основи, циљ је да се напише Ц програм који ће штампати све минуте у току дана, од 00:00 до 23:59.

Опширније